|
 |
Руке се
у горњем делу мало виде, али од лаката - јасно. Лева рука врло природно лежи
на десној. На руци ниже подлактице - велика мрља од ране. Јасно су видна
четири прста те руке.
На
левој руци рана и велики угрушак крви (десна рука није видљива, на њој је
лежала лева). Оба зглоба су тамна, обилно су орошени крвљу од пробојних рана.
Крв је текла по рукама у правцу лаката. Клин није био забијен у средину
дланова, како се обично приказује, већ више, у центру зглоба, између костију.
На отиску руку
које леже једна преко друге нема трага великог прста. Забијање клина у
зглобове је повредило нерве и велики прст се због тога у грчу приљубио уз
длан.
Величина квадратне ране 8 милимитера
квадратних.
У храму Светог Крста у Јерусалиму
чува се квадратни ковани клин којим су распели Господа,
и он потпуно одговара
форми отиска на Плаштаници.
До огледа
француског хирурга Пијера Барбе медицини није било позната чињеница шта се
дешава са прстима човека приликом пробоја зглоба клином. Он је правио огледе
са рукама ампутираним до рамена, или лакта, пола сата после ампутације.
Показало се да клин лако пролази кроз "централни пролаз" зглоба, не
забијајући се ни у једну од околних костију. На тај начин рука може да носи
одговарајућу тежину распетог човека. Осим тога, ако клин закачи нервну
магистралу, палац се грчевито приљуби уз длан и остаје у том положају. Руке,
заковане тако како је то уобичајено да се приказује - по средини дланова, не
могу издржати тежину тела. Код човека закованог клиновима кроз дланове, шаке
на рукама би се покидале. До Барбиних огледа ово није било познато науци,
јер се после 4. века, од времена Константина Великог, казна распећем више и
није обављала. Ето, зашто се на фотографији велики прст не види. Он се
приљубио уз длан.
Али тајна над тајнама је у томе како се на микрофотографијама види да се тај
прст ипак оцртао на Плаштаници (детаљно види под
Истраживања
спец. за ласерску оптику Џон П. Џексона).
|
|
