Бог нам је открио о Себи, да је Он - бестелесни и невидљиви Дух (Јован 4, 24).

То значи, да Бог нема ни тело, ни кости (као ми), и ничега таквога у Себи Он нема, од чега се састоји наш видљиви свет, па тако ми Њега не можемо ни видети.

Да би објаснили даћемо пример из света који нас окружује. Ми не видимо ваздух, али видимо његово деловање и испољавање: кретање ваздуха (ветар) има велику силу, способну да помера велике бродове и компликоване машине, ми осећамо и знамо, да ваздухом дишемо и без њега не можемо живети. Тако и Бога ми не видимо, али Његово дејство и пројављивање мудрости и силе Његове, ми видимо свуда у свету и осећамо у нама самима.

Али невидљиви Бог, по љубави према нама, каткада се јављао неким праведним људима у видљивом образу - у облицима или у одразима Својим, тојест у таквом виду, у каквом су они Њега могли видети, јер иначе они би погинули од Његове величине и славе.

Бог је рекао Мојсију: "човек не може видети Мене и остати у животу" (Излазак 33, 20). Ако нас сунце ослепљује својим блеском па не можемо да гледамо на ту Божију творевину, да не би ослепели, како да гледамо Бога који је све то створио? Јер "Бог је светлост и нема у Њему таме никакве" (1 Јован. 1, 5) и живи Он у светлости неприступној (1 Тим. 6, 16).

Бог вечни (Псалм 89, 3; Ис. 40, 28).

Све, што ми видимо у свету, једном је почело, родило се, и једном ће се окончати, умрети, разрушити се. У том свету све је привремено - све има свој почетак и свој крај.

Некада није било ни неба, ни земље, ни времена, био је једино Бог, јер Он почетка нема. А немајући почетка, Он ни краја нема. Бог је увек био и увек ће бити. Бог је изван времена.

Бог увек јесте.

Зато се Он назива вечним.

Бог неизмењиви ( Јак.1, 17; Мал. 3, 6).

Ништа у свету није постојано и неизмењиво, све се непрестано мења - расте, стари, пропада; једно се смењује другим.

Једини је Бог постојан, у Њему нема никакве промене, Он не расте, не стари, Он се никако, ни у чему и никада не мења. Какав је Он био некада, такав јесте сада и такав ће остати заувек.

Бог је увек исти.

Зато се Он назива неизмењивим.

Бог свемогући ( Постање 17, 1; Лук.1, 37)

Човек када пожели нешто да направи, њему је потребан материјал, без којега он ништа не може направити. Помоћу четкице, на платну, човек може насликати прекрасну слику; из метала може направити сложену и корисну машину, али никако не може створити, на пример, земљу, на којој живимо, сунце, које светли и греје, и много другога.

Само за Бога нема ничега немогућег, нема ничега таквог, што Он не би могао да направи. Он је пожелео да створи свет и створио га је, из ничега, једном Својом речју.

Бог може да створи све, што пожели. Зато се Он назива свемогућим.

Бог свеприсутни (Псалм 138, 7-12)

Бог се увек, у свако време, налази свугде. Нема таквог места у свету, где Њега не би било. Нико и нигде не може се сакрити од Њега.

Бог је свугде.

Зато се Он назива свеприсутним (свуда присутан).

Бог свезнајући (1 Јован. 3, 20; Јевр.4, 13).

Човек се може много чему научити, много сазнати, али све не може знати ни један човек. Поред тога, човек не може да зна будуће догађаје, не може да чује све и види све.

Једини Бог зна све, што је било, што јесте и што ће бити. За Бога не постоји разлика између ноћи и дана: Он у свако време све види и чује. Он зна свакога од нас, и не само то што ми радимо и говоримо, већ и то о чему мислимо и шта желимо.

Бог увек све слуша, све види и све зна. Зато се Он назива свезнајућим.

Бог свеблаги ( Мат 19, 17)

Људи не бивају увек добри. Често се дешава да човек некога не воли.

Само нас Бог све, у највећој мери воли, као ниједан човек. Он нам даје све што је потребно за живот. Све што ми видимо на небу и земљи, Господ је створио за добробит и корист људи.

Ево како о томе учи један Епископ: "Ко нам је даровао живот? Господ! Од Њега смо добили разумну душу, способну да расуђује и схвата, од Њега смо добили срце, способно да воли... Нас окружује ваздух, који удишемо, и без кога не можемо да живимо. Ми увек имамо воду, која нам је такође неопходна као и ваздух. Ми живимо на земљи, која нам даје разну храну, неопходну за издржавање и очувавање нашег живота. Нас осветљава светлост, без које ми ничег не би могли прибавити за себе. Ми имамо ватру којом се можемо загрејати кад је зима и којом приправљамо потребну храну. И све је то дар од Бога. Ми имамо оца, мајку, браћу, сестре, другове; како нам много они пружају радости, помоћи и утехе! Али никога од њих ми не би имали да Господу није било угодно да нам их дарује."

Бог је увек спреман да нам дарује свако добро, свако благо и брине се о нама боље него најбољи отац о својој деци.

Зато се Бог назива свеблагим и премилостивим (веома добрим). И ми називамо Бога нашим Оцем Небеским.

Бог свеправедни (Псал. 7, 12;10, 7).

Људи често говоре неистину и бивају неправедни.

Бог је у највишем степену правичан. Он увек има правду и праведно суди људима. Он не кажњава без разлога праведника и не оставља човека без казне за рђаво дело, ако човек сам не исправи свој живот покајањем и добрим делима.

Зато се Бог назива свеправедним и свеправосудним.

Бог сведовољни ( Дела Ап.17, 25).

Човек често нешто потребује и често му то бива недовољно. Само један Бог све има и Сам за Себе ни у чему нема потребе, већ напротив Сам даје свима и све.

Зато је Он назван сведовољним.

Бог свеблажени (1 Тим. 6, 15).

Бог не само да је сведовољан, него Он свагда има у Самом Себи највећу радост - пуно блаженство или, како ми кажемо, највишу срећу.

Зато Се Бог назива свеблаженим.

И ми никада и нигде не можемо наћи за себе истиниту радост (срећу) у животу - осим у Богу.

Ми Бога називамо Творцем или Саздатељем, јер Он је створио све, видљиво и невидљиво.

Бога ми такође називамо и Сведржитељем, Владиком и Царем, јер Он Својом свемогућом вољом, све што је створио, садржи у Својој сили и власти, над свиме влада и царује и свиме управља.

Промислитељем ми називамо Бога зато, што се Он о свему брине, према свему показује старање.

*