Иконом или образом назива се изображење Самога Бога, или Божије Мајке или ангела, или светих угодника.

Изображење се мора освештати светом водом: кроз то освећење икона преноси се благодат Светога Духа, и тада икону поштујемо као свету. Иконе могу постати чудотворне, када у њима пребива благодат Божија и пројављује чуда, на пример, када исцељује болесне.

Сам Спаситељ дао нам је Своје изображење. Умивши се, Он је обрисао Свој пречисти лик платном и чудесно га изобразио на том платну за болесног кнеза Авгара. Када се болесни кнез помолио пред тим нерукотвореним изображењем ( образом, ликом ) Спаситељевим, он се исцелио од своје болести.

Молећи се пред иконом, дужни смо да знамо, да икона није Сам Бог или угодник Божији, већ изображење Бога или угодника Његовог. Тако ми не треба да се молимо икони, већ Богу или светитељу, који је на њој изображен.

Света икона је то, што и света књига: у светој књизи ми са поштовањем читамо Божије речи, а на светој икони са поштовањем посматрамо свети лик, који, као и Божије речи, уздиже наш ум к Богу и Његовим светитељима и загрева наше срце љубављу према нашем Творцу и Спаситељу.

   Нерукотворени образ Спаситеља

*