Пилат се запањио, што је Исус Христос тако брзо умро. Он је позвао капетана, који је чувао распете, сазнао је од њега, када је Исус Христос умро, и дозволио је Јосифу да узме Његово Тело због погребења.

Погребење тела Христа Спаситеља

Јосиф, купивши плаштаницу (платно за погребење), дошао је на Голготу. Дошао је такође и други тајни ученик Исуса Христа и члан синедриона, Никодим. Он је донео са собом за погребење благомирисну маст - направљену од смирне и алоје.

Они су скинули Тело Спаситељево с Крста, Њега помазали благомирисима, обавили Га плаштаницом и положили Њега у нов гроб, у врту, близу Голготе. Гроб је била пећина, коју је Јосиф Ариматејски усекао у стени због свог погребења, и у коју још нико није био положен. Тамо су положили Тело Христово, јер је тај гроб био близу Голготе, а времена је било мало, јер наступао је велики празник Пасхе. Затим су навалили велики камен на улаз у гроб и удаљили се.

А Марија Магдалена, Марија Јосијева и друге жене биле су тамо и посматрале, како полажу Тело Христово. Вративши се кући, купиле су драгоцено миро, да би помазале тим миром Тело Христово, само кад прође први, Велики дан празника, у који је, по закону, требало да сви мирују.

Полагање у гроб (Плач Богомајке)

Али непријатељи Христови, нису се умирили, не марећи за свој велики празник. Другог дана, у суботу, првосвештеници и фарисеји (реметећи мир суботе и празника) скупили су се, дошли код Пилата и почели га молити: "Господару! сетисмо се да онај варалица (тако су се осмелили да називају Исуса Христа) каза још за живота: "после три дана васкрснућу". Зато, заповеди да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици Његови, ноћу, да украду Њега и не кажу народу да је Он васкрсао из мртвих; и биће последња превара гора од прве".

Пилат им рече: "имате стражу; идите, те чувајте, како знате". Тада, првосвештеници са фарисејима пођоше на гроб Исуса Христа, и осмотривши пажљиво пећину, на камен ставише свој (синедрионов) печат; и поставише испред гроба Господњег војничку стражу.

Када је Тело Спаситеља лежало у гробу, душом Својом, Он је сишао у ад к душама људи, који су умрли пре Његовог страдања и смрти. И све душе праведних људи, који су чекали долазак Спаситељев, Он је ослободио из ада.

Повратак Божије Мајке и

апостола Павла са погребења

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 27, 57-66; по Марку, гл. 15, 42-47; по Луки, гл. 23, 50-56; по Јовану, гл.19, 38-42.

 Страдања Христова спомињу се у Св. Православној Цркви недељу дана пре Пасхе. Та недеља назива се Страстном. Целу ту недељу хришћани треба да проводе у посту и молитви.

 Фарисеји и првосвештеници јудејски запечаћују гроб Господњи

На Велику среду Страстне седмице, спомиње се издаја Исуса Христа од стране Јуде Искариотског.

На Велики четвртак, увече, на свеноћном (које је јутрење Великог петка) чита се дванаест делова Јеванђеља о страдањима Исуса Христа.

  Војничка стража код гроба Господњег

Пре Страстне недеље и празника Пасхе ми припремамо себе постом. Овај пост траје четрдесет дана и назива се Светом Четрдесетницом или Великим постом.

Осим тога у светој Православној цркви установљен је пост средом и петком, сваке недеље у години (осим неких, малобројних, недеља у току године), и то средом - у сећање на то како је Јуда издао Исуса Христа, и петком - у сећање на страдања Исуса Христа.

Веру у силу крсних страдања Исуса Христа за нас, ми изражавамо крсним знамењем у време наших молитава.

Силазак Исуса Христа у ад