Император Константин се сам уверио у силу и славу крсног знамења Христовог. Једном, уочи битке, он и сва његова војска, угледали су на небу знамење крста састављено од светлости, са натписом: "овим побеђуј" (на грчком: НИКА). Следеће ноћи императору се јавио Сам Исус Христос са Крстом у руци и рекао, да ће тим знамењем он победити непријатеља; и наредио је да се направи војнички барјак са нацртаним светим Крстом. Константин је испунио наредбу Божију и победио непријатеља. Он је примио хришћане под своје покровитељство и објавио је веру Христову за државну (главну). Он је укинуо казну распећа и донео је закон у корист Цркве Христове. За своје заслуге и усрђе у ширењу хришћанске вере, Константин Велики и његова мајка Јелена, добили су име светих царева равноапостолних, тојест равних апостолима.

Равноапостолни цар Константин, пожелео је да подигне храмове Божије на светим хришћанским местима у Палестини, (тј. на местима рођења, страдања и васкрсења Господа Исуса Христа и др.) и да нађе Крст, на ком је био распет Спаситељ. Испуњење цареве жеље примила је на себе, са великом радошћу, његова мајка, св. равноапостолна царица Јелена.

Године 326 царица Јелена је са тим циљем отишла у Јерусалим. Много напора је она уложила, да пронађе Крст Христов, јер су непријатељи Христови сакрили Крст, закопавши га у земљу. Коначно, њој су указали на једног старог Јевреја, по имену Јуда, који је знао где се налази Крст Господњи. После дугих распитивања и наговарања приморали су га да каже. Показало се, да је Свети Крст бачен у једну пећину и затрпан кршом и земљом, а одозго је направљен незнабожачки храм. Царица Јелена је наредила да се сруши то здање и да се откопа пећина. Када су откопали пећину, нашли су у њој три крста и мало даље од њих, дашчицу са натписом: "Исус Назарећанин, цар Јудејски". Требало је сазнати, који од та три крста је Крст Спаситељев. Јерусалимски патријарх (епископ) Макарије и царица Јелена чврсто су веровали и надали се, да ће Бог указати на свети Крст Спаситељев.

По савету епископа они су почели да приносе крстове један по један к телу једне тешко болесне жене. Од два крста није се догодило никакво чудо, а када су поставили трећи Крст, она је тренутно постала здрава. Десило се, да су у близини носили умрлог човека, на погреб. Тада су почели да полажу крстове један за другим на умрлога; и када су положили трећи Крст, умрли је оживео. На тај начин, они су препознали Крст Господњи, кроз који је Господ учинио чуда и показао животворну силу Свога Крста.

Царица Јелена, патријарх Макарије и присутни људи су се са радошћу и захвалношћу поклонили Крсту Христовом и целивали су га. Хришћани, сазнавши за тај велики догађај, сабрали су се у безбројном мноштву на месту, где је био обретен (нађен) Крст Господњи. Сви су желели да се приближе Светом Животворном Крсту. Али то није било могуће учинити због великог мноштва народа, па су почели да моле да им га у крајњем случају барем покажу. Тада је патријарх Макарије узишао на узвишено место, и да би сви могли да виде, неколико пута га је уздигао (подигао). А народ, видевши Крст Спаситељев, клањао се и узвикивао: "Господе, помилуј".

Св. равноапостолни цареви Константин и Јелена, на месту страдања, погребења и васкрсења Исуса Христа направили су простран и велелепни храм у част Васкрсења Христовог. Направили су такође и храм на Елеонској гори, у Витлејему и у Хеврону код Храста Мамријског.

Царица Јелена је део Крста Господњег донела своме сину, Цару Константину, а други део оставила је у Јерусалиму. Тај драгоцени остатак Крста Христовог и до наших времена чува се у храму Васкрсења Христовог.

После обретења Животворног Крста Господњег, Јуда, који је открио место где се налазио Крст, постао је хришћанин. Затим је, за свој честит живот, био рукоположен у епископа под именом Кириак и уздигнут је на катедру Јерусалимског патријархата. Пострадао је за Христа за време Јулијана Одступника. Успомена на св. свештеномученика Кириака празнује се 28 октобра (10 новембра по новом).

У сећање на обретење Крста Христовог и Његовог воздвижења (подизања) Света Православна Црква установила је празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег (Крстовдан). Тај празник спада у ред великих празника и празнује се 14-ог септембра (27 септ. по новом).

Приликом свеноћног Богослужења (на јутрењу) износи се Крст због поклоњења. После великог славословија, свештеник, обукавши се у све свештеничке одежде и држећи изнад своје главе Св. Крст, украшен цвећем, при певању "Свети Боже"... износи крст из олтара на средину храма и ставља на налоњ. За време трикратног певања тропара "Спаси Господи Лјуди Твоја"..., свештеник кади Св. Крст. Затим при певању: "Кресту Твоему покланјаемсја Владико, и свјатое воскресеније Твоје славим", сви се клањају и целивају Св. Крст. Украшавање Св. Крста зеленилом и цвећем је знак, да је кроз њега (тј. кроз страдања Спаситељева и смрт на њему) нама дат вечни живот. На тај празник прописан је пост, да би се продубило поштовање успомене на крсна страдања Спаситељева.