Земаљски рај или прекрасни врт, у ком је Бог населио прве људе - Адама и Еву, налазио се у Азији, између река Тигар и Еуфрат.

Живот људи у рају био је испуњен радошћу и блаженством. Савест им је била спокојна, срце им је било чисто, а разум светао. Нису се бојали ни болести, ни смрти, нису имали потребу за одећом. Свега им је било у изобиљу и довољно. Храна њихова били су плодови са рајског дрвећа.

Међу животињама није било непријатељства - јаке нису нападале слабе, живеле су заједно и храниле се травом и растињем. Оне се нису бојале људи, већ су их волеле и слушале их.

Али највише блаженство Адама и Еве било је у молитви, тојест у честој беседи са Богом. Бог им се јављао у рају у видљивом облику, као отац деци, и саопштавао им је све потребно.

Бог је саздао људе, тако као и ангеле, због тога, да би они љубили Бога и једни друге и наслађивали се великом радошћу живота у љубави Божијој. Дакле, тако као и ангелима, Он им је дао потпуну слободу: да љубе Њега или не љубе. Без слободе не може бити љубави. А љубав се испољава у радосном испуњавању жеља онога кога љубиш.

Али, пошто су људи били мање савршени, него Ангели, то им Господ и није дао одједном и заувек да направе избор: да приме или одбију ту љубав, како је то било са ангелима.

Бог је почео да учи људе љубави: Због тога Он је и дао људима ту малу, једноставну заповест - да не једу плодове са дрвета познања добра и зла. Испунивши ту заповест, или жељу Божију, они су тако могли показати своју љубав према Њему. Постепено, прелазећи од лаког ка сложенијем, они би се укрепљивали у љубави и усавршавали би се у њој. Адам и Ева су са љубављу и радошћу слушали Бога. И била је у рају у свему воља Божија и Божији поредак.

НАПОМЕНА: Види Библију у књ. "Постање": гл. 2, 10-14; 2, 25.