Потоп

Од деце Адама и Еве род људски брзо се размножио, људи су у то време живели дуго, до 900 година и више.

Од Сита произишли су благочестиви и добри људи - "синови Божији", а од Каина нечастиви и зли - "синови човечији".

У почетку потомци Сита живели су одвојено од потомака Каинових, чували су веру у Бога и будућег Спаситеља. Но касније су почели да узимају за жене кћери потомака Каинових и почели су да примају од њих зле обичаје, да се развраћају и заборављају истинитог Бога.

Кроз наредно време, нечасност међу људима је дошла дотле, да је од свих људи на земљи остао веран Богу само један потомак Ситов - праведни Ноје са својом породицом.

Видевши велико развраћење људи, милосрдни Господ дао им је за покајање и исправљење сто двадесет година. Али људи не само да се нису поправили већ су постали и гори.

Тада је Господ одлучио да умије (очисти) земљу водом од нечастивог људског рода, а праведног Ноја да сачува на земљи, због даљег размножења људи. Бог се јавио Ноју и рекао му: "крај се приближи сваком створењу, јер се земља напунила од њих злим делима; и Ја ћу их истребити са лица земље: Ја ћу навести на земљу потоп водени, да погуби све, што је на земљи". Он је заповедио Ноју да направи ковчег, тојест велико четвороугаоно пловило, слично кући, у који ће он моћи сместити своју породицу и животиње, и дао му је за то тачне размере и упутства. Ноје је са вером примио заповест Божију и почео да прави ковчег.

Када је ковчег био готов, Ноје је, по заповести Божијој, ушао у њега са својом женом, тројицом синова и њиховим женама, и по упутству Божијем, узео са собом све животиње и птице, које не могу живети у води, и које су чисте, (тј. које се могу приносити на жртву) - по седам парова, а од нечистих - по један пар, да би сачувао њихов приплод за целу земљу. Узео је и залиху хране за све, за целу годину.

Велики потоп

Тога дана, када је Ноје ушао у ковчег, воде потопа су јурнуле на земљу - "отворише се сви извори великог бездана, и окна небеска отворише се", тојест произашла је велика поплава са мора и океана, а са неба лила је на земљу киша четрдесет дана и четрдесет ноћи. И подигла се вода на земљи изнад највиших планина, појачавајући се сто педесет дана, и потопила је све људе и животиње, тако да се већ нико није могао спасти, осим оних, који су били у ковчегу.

После сто педесет дана, вода је почела постепено да опада. Седмог месеца ковчег се зауставио на горама Араратским (у Јерменији). Првога дана десетог месеца, појавили су се врхови планина. На крају године вода се вратила у своја места.

Ноје је открио прозор ковчега, и пустио гаврана, да би сазнао, да ли је сишла вода са земље, али гавран је одлетао и долетао натраг, на кров ковчега.

Гора Арарат

Потом је Ноје пустио голуба, који, одлетевши, није могао наћи место за живот, јер је вода још била по свој земљи, и вратио се у ковчег. Почекавши седам дана, Ноје је опет пустио голуба из ковчега. Али тај пут, голуб се вратио пред вече и донео је у кљуну свеж лист маслине. И Ноје је схватио, да је вода сишла по земљи и да су се на њој поново појавиле биљке. Почекавши још седам дана, Ноје је опет пустио голуба, и он се више није вратио к њему. И открио је Ноје кров ковчега и увидео, да се земља осушила.

Излазак Нојев из ковчега

Тада, по заповести Божијој, Ноје изађе из ковчега са свом својом породицом и пусти све животиње, што беху са њим.

И направи Ноје жртвеник, тојест место за приношење жртава, и принесе за своје спасење захвалну жртву Богу, од свих чистих животиња и птица.

 Ноје приноси захвалну жртву Богу за спасење

Бог је милостиво примио жртву Нојеву и благословио њега и његове синове и обећао, да више никада неће бити таквог потопа за истребљење свега живог на земљи, због греха људских, тојест да више неће бити никада великог потопа. Као знамење тог обећања, Господ је указао на дугy у облацима, која од тада и служи да вечно подсећа људе на то Божије обећање

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Постанак", гл. 4, 17-24; 5; 6, 1-22; 7; 8; 9, 1-17.