Сара, жена Аврамова, умрла је када јој је било 127 година. Сам Аврам, осетивши слабост свог здравља, решио је да ожени свога сина Исака, али никако не са хананејком, већ девојком из свог племена. Исак је напунио тада четрдесет година.

Аврам позва свог најстаријег слугу Елеазара и рече му: "Закуни ми се пред Господом, Богом неба и земље, да нећеш одабрати сину мојему жену од кћери хананејских, међу којима живим, но пођи у моју родну земљу к племену мојему, и доведи отуда невесту Исаку, сину мојему".

Елеазар даде заклетву и одмах крене на пут. Тада је био обичај, да женик даје родитељима дарове за невесту; што је богатија била невеста, то су богатији били и дарови (мираз).

Елеазар узе са собом као поклоне разне скупоцене ствари и десет камила и отиде у Месопотамију, у град Харан, где је живео Нахор, брат Аврамов.

Пришавши к граду, Елеазар се зауставио на кладенцу (извору). Дошло је и вече када жене обично долазе да захвате воду. Елеазар се почео молити Богу, говорећи: "Господе, Боже, господара мојега Аврама, пошаљи је сада према мени и учини милост господару мојему. Ево, ја стојим код извора, где кћери градских житеља долазе да захвате воде. Учини да та девојка, која на моју молбу нагне крчаг и пода ми да се напијем и каже: - пиј, ја ћу дати и камилама твојим да пију - да та буде одређена од Тебе за Исака".

Ребека даје Елеазару да пије

Није успео ни да оконча молитву Елеазар, када се ка извору спустила с крчагом на плећима прекрасна девојка, налила воду и пошла узбрдо.

Елеазар је пришао к њој и рекао: "Дај ми да попијем мало воде из крчага твојег".

Девојка рече: "Пиј, господару мој". И тада је спустила крчаг са рамена на руку своју и напојила га.

Кад се Елеазар напио, девојка рече: "Ја ћу налити и за камиле, док се не напију све". Она је брзо изручила воду из крчага својег у појило, и отрчала опет на извор да налије воде, и налила је за све камиле његове.

Елеазар је гледао на њу са чуђењем и ћутећи.

Када су камиле престале да пију, Елеазар је узео златан прстен и две наруквице за руке, поклонио јој их, и упитао: "Чија си кћи? Кажи ми, има ли у дому оца твојега места да се преноћи?"

Девојку су звали Ребека, и она одговори: "Ја сам кћер Ватуилова, сина Нахорова. У нас је много сламе и сточне хране и има места за ноћење".

Елеазар се спустио на колена и захвалио се Богу, што је Он услишио молитву његову.

Ребека је отрчала у свој дом, и све ово саопштила матери својој и свим укућанима.

Елеазар дели поклоне

Ребека је имала брата Лавана, који је тог часа истрчао к извору и рекао Елеазару: "Дођи, који си благословен Господом. Зашто стојиш напољу? Ја сам спремио кућу и место за камиле".

Елеазар је ушао у дом. Лаван раседла камиле, даде им сламе и хране и одмах донесоше воде да омију ноге Елеазару и људима, који су били са њим, и поставише им да једу.

Али Елеазар рече: "Ја сам слуга Аврамов. Hећу јести док не кажем ствар своју". И саопшти им Елеазар подробно, зашто је дошао и како је по молитви његовој Господ дао знамење о Ребеки. Када је све ово саопштио упитао је: "сада ми кажите, да ли ћете указати милост и правду господину мојему или не?"

Лаван и Ватуил одговорише: "Од Господа је ово дошло, и ми ти не можемо приговорити. Ево Ребека је пред тобом: узми је и пођи; нека она буде жена сина господара твојега, како рече Господ".

Отац благосиља Ребеку на пут к Исаку

Када је Елеазар чуо те њихове речи, са захвалношћу се поклонио Господу до земље. Затим је извадио златне и сребрне ствари и одећу и поклонио их невести, брату њеном и матери њеној.

Исак среће Ребеку

Cледећег дана Елеазар замоли, да их пусте дому. Али брат и мати Ребекина почели су га наговарати да остане још десет дана.

Али Елеазар одговори: "Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу моме путу".

Исак упознаје Ребеку са својим оцем Аврамом

Тада родитељи позваше Ребеку и упиташе је: "Xоћеш ли поћи са овим човеком?" Ребека рече: "Xоћу". Тада је родитељи благословише и отпустише је на пут.

Када се Елеазар са Ребеком и путницима приближио на камилама к шаторима Аврамовим, Исак их срете.

И постаде Ребека женом Исаковом. Љубав према Ребеки га је утешила у тузи због смрти матере његове, Саре.

НАПОМЕНА: погледај Библију, у књ. "Постанак": гл. 23 и 24.

***

Женидба Исакова је важан пример за сва поколења. Како су често у заблуди млади људи при најважнијем питању свога живота - при ступању у брак. Једни траже богатство, други - лепоту телесну, трећи - племенитост итд., и само ретки траже разума и кротког доброг срца, тј. лепоту унутарњу, духовну. Први квалитети су привремени и пролазни а друго - унутарња лепота, постојана је и не зависи од промена спољних прилика.

Неверан однос према браку проистиче од тога, што људи xоће сами да постигну своју срећу, без Бога, по својим егоистичким прохтевима.

Хришћански младићи и девојке, желећи да ступе у брак, дужни су да усрдно моле Господа - Срцезналца, да Он сам, по Својој вољи, устроји њихово супружанство и да их благослови својом благодаћу, јер без благослова Божијег нико неће створити своју срећу, добар поредак у супружанском животу и у истинитој хришћанској породици.

А добра хришћанска породица је штит чистим наравима, земља за насађивање добра у човечанству, оруђе и средство за распрострањивање и утврђивање свете Христове Цркве на земљи.

Породица је такође и основа друштва, како лепо говори о томе Филарет, митрополит Московски: "у породици лежи семе свега, што се затим показује и израста у велику породицу, која се назива друштвом".