Историја Руте

У време Судија назнабожачки народи били су стални непријатељи Израиљћана. Али, било је и случајева, када су неки незнабожци из тих народа примали веру у Истинитог Бога, и тада су их Израиљћани сматрали својим једноплеменицима. Таква је била моавићанка Рута. Ево њене историје.

У Вителејему јудејском живео је човек по имену Елимелех са женом Ноемином. Имали су два сина: Махлона и Хилеона. Због глади Елимелех је био принуђен да се са породицом пресели на поља моавитска. Тамо је Елимелех ускоро умро. Његови синови оженили су моавићанке Орфу и Руту, и поживевши са њима не више од десет година, оба су умрла. Остала је удовица Ноемина са невестама.

Ноемина, чувши да је Господ послао богат род у земљи Израиљској, решила је да се врати у своју отаџбину. Са њом су пошле и обе невесте.

На путу, Ноемина ја почела да их наговара да се врате кући, и говорила им је: "пођите, вратите се свака у дом матере своје. Да вам учини Господ милост за то, како сте ви поступали са умрлима и са мном". И пољубила их је. Али невесте су ридале и плакале, и нису хтеле да се растану од ње. Али једна од њих, Орфа, са сузама је послушала Ноемину и вратила се кући.

Рута је рекла: "где ти будеш живела, тамо ћу и ја, твој народ биће и мој народ, твој Бог - мој Бог; једна смрт одвојиће нас од тебе".

Ноемина и Рута, дошавши у земљу израиљску, населиле су се у граду Витлејему и храниле су се класовима, које је Рута скупљала на пожњевеним пољима. Тога је било довољно да се прехране, јер у Закону Господњем је написано: "када будеш жњео жетву на земљи твојој, не пожањи до краја поља твојега, и што је остало од жетве твоје не пабирчи; остави сиромашном и дошљаку" (3 Мојс.- Лев.19, 9,10).

Господ Бог наградио је Руту за њену приврженост и поштовање своје свекрве. Код Израиљћана је постојао закон: ако неко од њих умре, не оставивши деце, да најближи рођак ожени удовицу умрлог, и деца из тог брака сматрана су децом умрлог. Тај закон, називао се законом ужичества.

У то време у Витлејему живео је богати човек Вооз, рођак умрлог Рутиног мужа. По закону ужичества, Вооз се оженио сиромашном моавићанком Рутом. Када им се родио син Овид, жене су говориле Ноемини: "благословен Господ, што Он није оставио тебе без наследника! Да буде славно име Његово у Израиљу". Ноемина се радовала и била је дадиља Овиду.

Име Овидово заиста се прославило у Израиљу, јер он је био отац Јесеја, оца цара Давида.

НАПОМЕНА: Види Библију, "Књига о Рути".