Римска владавина. Свеопште очекивање Спаситеља

Ослободивши се од владавине грчких царева, Јудеји нису дуго уживали у слободи. Римљани, освојивши цео свет, овладали су такође и јеврејским народом (64 год пре Р.Х.). Они су поставили над Палестином старешину Антипатра од потомака Исава - Идумејанина. Он је врло препредено задобио поверење Римљана. Али ускоро је био отрован. После њега, био је постављен за старешину његов син Ирод, прозван Великим. Он је био човек сумњичав, суров и лукав. Он је такође, као и његов отац, вешто задобио поверење римских власти и био је проглашен царем јудејским. Да би придобио поверење Јудеја, цар Ирод је обновио Јерусалимски храм. Добивши звање цара, он је све време био подчињен кесару тј. римском цару - императору. Од тада, када је Јудеја пала под власт Римљана, у њој се увек налазио римски владар - намесник римског императора. Јудејима је такође био остављен и Синедрион, тј. савет првосвештеника и старешина народа, али и власт синедриона била је у многоме ограничена. Синедрион, на пример, никог није могао осудити на смртну казну, без допуштења римског владара, коме је и припадала највиша власт у Јудеји.

Светска владавина Римљана поколебала је основе незнабожтва. У Рим, као у престоницу света, слегали су се са свих страна научници, писци, трговци и други представници свих народа. Они су доносили са собом сваки своју незнабожачку веру. Тако су се људи, видевши бесконачно шаренило незнабожачких богова - идола, убедили, да су све незнабожачке богове измислили сами људи.

Многи незнабожци су почели да губе веру и наду у будућност. Да би заборавили, они су почели да се предају свакаквим врстама развесељавања, а неки, упадајући у униније, завршавали су свој живот самоубиством.

Али најбољи од њих, видевши да свет иде ка пропасти, надали су се, да однекле сигурно мора доћи спасење, ако не од људи, онда свише. А Јудеји, расејани по свој земљи после ропства вавилонског и других каснијих ропстава, свуда су носили са собом вест о скором доласку Спаситеља света. Зато су се погледи најбољих људи незнабожачког света почели окретати ка истоку - ка Палестини.

Међу Римљанима и другим незнабожачким народима кружила је нашироко прича, да ће се на истоку ускоро појавити моћни цар, који ће покорити себи цео свет.

У самој Палестини, међу Јеврејима, очекивање Спаситеља било је посебно напрегнуто. Сви су осећали да је пришло време испуњења пророчанстава о спасењу Израиља.

Са посебном јасношћу, испунила су се предсказања пророка Данила, о року јављања Христа. Наступило је четврто велико царство, при ком је имао доћи Спаситељ. Завршавао се, од пророка Данила предсказан период од "седамдесет седмица" - та најтачнија временска одредница доласка Христовог.

Како се јављао који истакнути проповедник сви су се невољно питали, није ли он Христос. Чак су и полу-незнабожачки Самарјани очекивали, да ће ускоро прићи Христос Спаситељ, Који ће решити сва спорна места међу њима и Јудејима по питањима вере. Али, на жалост, не само незнабожци, већ и сами Јудеји, неправилно су представљали себи Христа. Они су Њега замишљали, не тако, како су о Њему предсказивали пророк Исаија и други пророци: да ће Он понети наше грехе и да ће пострадати за нас и да ће Њега невиног повести у смрт. Јудеји нису мислили да ће Христос Спаситељ доћи на земљу због тога, да Својим примером, речју, делима и страдањем научи људе да љубе Бога и један другога. Они нису желели да виде таквог Христа, желели су земаљску власт и славу. Зато су мислили, да ће Христос доћи у земаљској слави и бити земаљски цар над јудејским народом; да ће Он ослободити Јудеје од власти Римљана и покорити цео свет, а да ће Јудеји царевати над свим народима на земљи.

Само малобројни и благочестиви људи очекивали су Христа са смирењем, вером и љубављу. Они су чекали истинитог Спаситеља света, Који ће доћи и избавити људе од ропства греху и власти ђавоље - "сатрти главу змији", како је рекао Бог, још првим људима у рају - спасти људе од вечне смрти и открити врата у царство Небеско за вечни блажени живот са Богом.

Када се испунило време, Бог је даровао обећаног Спаситеља света, Сина Свог Јединородног, Исуса Христа. Син Божији уселио се и Пресвету Дјеву Марију, и при силаску Светог Духа примио је од Ње тело и душу човечију, тојест родио се од Пресвете Дјеве Марије и постао Богочовек.

Римски император (цар-кесар) Август,

за чијег царствовања се десило највеће чудо - рођење Спаситеља

Рођење Исуса Христа се догодило у данима царствовања над Јудејом Ирода Великог - Идумејанина, за време римског императора Августа.