Сва црквена Богослужења деле се на три круга: дневни, недељни и годишњи.

ДНЕВНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА

1. Дневним кругом Богослужења се називају она Богослужења, која се савршавају у св. Православној Цркви у току једног дана (24 сата). Дневних Богослужења постоји девет: вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, први час, трећи час, шести час, девети час и Божанствена Литургија.

По узору на Мојсија, који описујући стварање света, почиње "дан" од вечери, тако и у православној Цркви дан почиње од вечери - вечерњом службом.

Вечерње - је служба, која се савршава на крају дана, увече. Том службом ми се захваљујемо Богу за протекли дан.

Повечерје - је служба, која се састоји од читања низа молитава, у којима ми молимо од Господа Бога опроштење грехова и да Он нама, идућим (грјадушчим) на спавање, пода покој тела и душе и сачува нас од лукавстава ђаволских за време сна.

Полуноћница - служба која је одређена за савршавање у поноћ, као сећање на ноћну молитву Спаситеља у Гетсиманском врту. Та служба призива верујуће да буду свагда спремни за дан Страшног Суда, који ће наступити изненада, као "младожења у поноћи" сагласно причи о десет девојака.

Јутрење - је служба, која се савршава ујутру, пре изласка сунца. Том службом ми благодаримо Богу за прошлу ноћ и молимо од Њега милости за наступајући дан.

Први час, одговара нашем седмом часу изјутра, и освештава молитвом наступајући дан.

Трећи час, одговара нашем деветом часу изјутра, и сећа нас на силазак Светог Духа на апостоле.

Шести час, одговара нашем дванаестом часу дана, и сећа нас на распеће Господа нашега Исуса Христа.

Девети час, одговара нашем трећем сату поподне, и сећање је на крстну смрт Господа нашега Исуса Христа.

Божанствена Литургија је најважије Богослужење. На њој спомињемо, сећамо се, целог земног живота Спаситеља и савршава се тајна св. Причешћа, коју је установио Сам Спаситељ на тајној вечери. Литургија се служи изјутра, пре подневног јела.

Све ове службе су се у древним данима у манастирима и код отшелника савршавале посебно, у тачно за сваку, одређено време. Али касније, због прилагођавања верницима, оне су биле сједињене у три Богослужења: вечерње, јутрење и дневно.

Вечерње  - Богослужење састоји се од деветог часа, вечерњег и повечерја.

Јутрење - од полуноћнице, јутрења и првог часа.

Дневно - из трећег и шестог часа и Литургије.

Дан уочи великих празника и недељних дана савршава се вечерња служба, у којој се сједињују: вечерње, јутрење и први час. Такво Богослужење назива се свеноћним бденијем (свеноћном), јер је код древних хришћана оно трајало целу ноћ. Реч "бденије" значи: будност.

Прегледна шема дневног круга Богослужења

Вече.

1. Девети час. - (у 3 часа поподне)

2. Вечерње.

3. Повечерје.

Јутро.

1. Полуноћница. - (у 12 час. ноћу)

2. Јутрење.

3. Први час. - (у 7 час. изјутра)

Дан

1. Трећи час. - (у 9 час. изјутра)

2. Шести час. - (у 12 час.- у подне)

3. Литургија.

НЕДЕЉНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА

2. Недељним или седмичним, кругом Богослужења назива се поредак служби у току седам дана недеље. Сваки дан недеље посвећен је неком важном догађају или посебно поштованом светоме.

У недељу - Црква спомиње и прославља Васкрсење Христово;

У понедељак (први дан после недеље), прослављају се бестелесне силе - Ангели, саздани пре човека, најближе слуге Божије;

У уторак - прославља се свети Јован Крститељ, као највећи од свих пророка и праведника;

У среду се сећамо како је Јуда издао Господа и у вези са тим, се савршава служба у сећање на Крст Господњи (посни дан).

У четвртак се прослављају св. Апостоли и св. Николај Чудотворац;

У Петак се спомињу крсна страдања и смрт Спаситеља и савршава се служба у част Крста Господњег (посни дан).

У суботу - дан покоја - прославља се Божија Мајка, Која се прославља и свакодневно, праоци, пророци, апостоли, мученици, преподобни, праведни и сви свети, који су достигли упокојење у Господу. Такође се помињу сви умрли у истинитој вери и нади на васкрсење и живот вечни.

ГОДИШЊИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА

3. Годишњи круг Богослужења је поредак служби у токе целе године.

Сваки дан у току године посвећен је неком од светих, а такође и посебним светим догађајима -празницима и постовима.

Од свих празника у години највећи празник је Светло Христово Васкрсење (Пасха). То је Празник над празницима и Слава над славама. Пасха не бива пре 22-ог марта (4 април по новом) и не бива после 25-ог априла (8 маја по новом), у први недељни дан после пролећног пуног месеца.

Затим, у току године, постоји дванаест великих празника, установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке.

Постоје и празници у част великих светих и у част бесплотних (бестелесних) Сила небеских - ангела.

Тако се сви празници у години деле по свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике светих.

По времену празновања празници се деле на: непокретне, који бивају сваке године увек у исти дан у току месеца, и покретне, који мада увек бивају у исти седмични дан, падају у различите дане у току месеца, зависно од времена празновања Пасхе.

По величанствености црквених служби, празници се деле на велике, средње и мале.

Велики празници увек имају свеноћно бденије; средњи празници - не увек.

Богослужебна црквена година почиње 1-ог септембра по старом календару, а цео годишњи круг Богослужења утврђује се у односу на празник Пасхе.