Прва недеља Великог Поста одликује се посебном строгошћу, а заједно са тим и Богослужење је посебно продужено. У прва четири дана, (понедељак, уторак, среда и четвртак) на великим повечерјима чита се канон Св. Андреја Критског са припевима на стих: "Помилуи мја, Боже, помилуи мја".

У петак прве недеље Великог поста на Литургији после заамвоне молитве следи освештавање "кољива", тј. скуване пшенице са медом, у сећање на Св. Великомученика Теодора Тирона, који указује благотворну помоћ хришћанима за чување поста. Византијски император, Јулијан Одступник, у 362 г. наредио је у граду Антиохији да се тајно окропе крвљу идоложртвованих животиња све залихе хране. Али Св. Великомученик Теодор Тирон, спаљен 306 године за исповедање Вере Христове, појавио се у сновиђењу антиохијског епископа Евдоксија, открио му тајну замисао Јулијана и наложио му да у току целе недеље ништа не купује на пијаци, већ да се храни кољивом.

На дан прве недеље Великог поста обележава се такозвана "недеља православља", установљена за време царице Теодоре 842 године у сећање на обнављање поштовања Св. Икона. На крају Литургије свештенослужитељи савршавају молебно певање на средини храма пред иконама Спаситеља и Божије Мајке, молећи Господа за утврђивање православних хришћана у вери и обраћање свих одступника од Цркве, на пут истинити. Ћакон затим громко чита Символ Вере и произноси анатему, тј. објављује удаљење од Цркве свих оних, који се дрзну да кваре и изврћу истине православне вере, и "вечнују памјат" свим упокојеним заштитницима вере православне, а "многаја лета" живима.

На дан друге недеље Великог поста савршава се сећање на св. Григорија Паламу, који је живео у XIV веку. Сагласно Православној вери он је учио, да за подвиг поста и молитве, Господ озарује верујуће благодатном Својом светлошћу, каквом је сијао Сам Господ на Тавору. Из тог разлога, што је св. Григорије изложио учење о сили поста и молитве и установљено је да се савршава сећање на њега на дан друге недеље Великог поста.

На дан треће недеље Великог поста на Свеноћном се износи после Великог славословља Св. Крст и подаје се на поклоњење верујућима. При поклоњењу Крсту Црква поје: Кресту Твоему покланјаемсја, Владико, и свјатое воскресение Твое славим. Та песма се поје и на Литургији уместо трисветог. Црква износи у средини Четрдесетнице верујућима Крст због тога, да би се, сетивши се страдања и смрти Господње, одушевили и укрепили постећи у наставку поста. Св. Крст се оставља за поклоњење у току седмице до петка, када се он, после часова, пред Литургијом поново враћа у олтар. Зато се дан треће недеље и четврта седмица Великог поста називају "крстопоклоним".

На дан четврте недеље сећамо се Св. Јован Лествичника, који је написао дело, у ком је показао лествицу или поредак добрих дела, која нас приводе ка Престолу Божијем. На дан четвртка пете недеље савршава се такозвано "стојање Св. Марији Египатској". Живот Св. Марије Египатске, претходно велике грешнице, треба да служи свима као пример истинског покајања и да увери све у неизрециво милосрђе Божије. На Јутрењу тог дана чита се житије Св. Марије Египатске и канон Св. Андреја Критског, тај исти, који се чита и у прва четири дана Великог поста. У суботу пете недеље савршава се "Похвала Пресветој Богородици". Чита се величанствени акатист Богородици. Та служба је установљена у Грчкој у знак благодарности Богородици за Њена многобројна избављења Цариграда од непријатеља. Код нас акатист "Похвала Богородици" савршава се због утврђења верујућих у нади на Небеску Заступницу, Која је, избављајући од непријатеља видљивих, тим пре спремна да нам помогне у борби са непријатељима невидљивим.

На дан пете недеље Великог Поста савршава се последовање преподобној Марији Египатској. Црква даје у лику преподобне Марије Египатске, образац истинитог покајања, и због ободрења оних који се духовно труде, показује на њој пример неизрецивог милосрђа Божијег грешницима који се кају.

Шеста седмица посвећена је припремању оних који посте за достојан сусрет са Господом, са гранчицама врлине у сећање на страдања Господња.

У суботу 6-е недеље на Јутрењу и Литургији спомиње се то, како је Исус Христос васкрсао Лазара. Та субота се назива Лазарева субота. На јутрењу у тај дан се поју васкршњи "тропари по Непорочних": "Благословен јеси Господи, научи мја оправданием Твоим", а на Литургији уместо "Свјатии Боже" поје се "Јелици во Христа крестистесја, во Христа облекостесја. Аллилуиа".

На дан шесте недеље Великог Поста празнује се велики дванеасти празник, величанствени улазак Господњи у Јерусалим на вољна страдања. Тај празник се иначе назива Цвети (Недеља Цветоносна). На Свеноћном, после читања Јеванђеља, се не поје "Воскресение Христово"..., већ се чита непосредно 50-и псалм и освештавају се, молитвом и кропљењем св. водом, тек пролистале гране врбе (ваја) или других биљака. Освештане гране деле се верујућима, и са њима у рукама, као и са запаљеним свећама, они стоје до краја службе. Оне представљају победу живота над смрћу (васкрсење).