О деветом члану Символа Вере

9. (вјерују) во једину свјатују, соборнују и апостолскују Церков.

У деветом члану Символа Вере се говори о Цркви Христовој, коју је Исус Христос основао на земљи због освештања грешних људи и њиховог сједињења са Богом.

Црквом се назива свеукупност свих православних хришћана, живих и умрлих "јер за Бога сви су живи" (Лук. 20, 38), сједињених међу собом вером и љубављу Христовом, свештеноначалношћу и светим тајнама.

Сваки поједини православни хришћанин назива се чланом (членом тела), или делом Цркве. Према томе, када ми говоримо, да верујемо у једну свету, саборну и апостолску Цркву, ми овде под Црквом подразумевамо свеукупност људи, који исповедају једну и исту православну веру, а не оно здање, које посећујемо да би се молили Богу и које се назива храмом Божијим.

Исус Христос је поверио видљиво устројство и управљање Црквом светим апостолима, а затим њиховим следбеницима - епископима, и кроз њих, невидљиво, управља Црквом. Господ Исус Христос је једини истинити - Глава Цркве, и никакве друге главе у истинитој Цркви Христовој нема и не може бити. Исус Христос је Глава, а Црква је духовно тело Христово. (Ефес.1, 22-23; 5, 23).

Св. апостол Павле говори: "као што је тело једно и има членове многе, а сви членови једнога тела, иако су многи, једно су тело - тако и Христос. Јер се сви ми једним Духом крстисмо у једно тело, Јудејци или Јелини, робови или слободни, и сви смо напојени једним Духом. (1 Кор. 12, 12-13). И тако: "ви ( тј. истинити хришћани) - сте тело Христово (тј. Црква), а понаособ - удови (Цркве)" (1 Кор. 12, 27). "Он (Исус Христос) постави једне за апостоле, друге за пророке, једне за Јеванђелисте, а друге за пастире и учитеље, за усавршавање светих, у делу служења, за сазидање тела Христова (Цркве)" (Ефес. 4, 11-12).

Исус Христос је рекао, да је Црква Његова непобедива, она ће постојати вечно: "Ја ћу саздати Цркву Моју, и врата пакла неће је надвладати. (Мат. 16, 18). "Ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин" (Мат. 28, 20).

Истина Божија - Божанствено учење - чува се у једној Цркви Христовој: "Црква Бога Живога, стуб и утврђење истине" (Тим. 3, 15). Исус Христос је рекао: "А Утешитељ, Дух Свети (Дух истине), Кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам Ја рекох" (Јован. 14, 26). Дух Свети "пребиваће са вама заувек" (Јован.14, 16).

Ко се повинује Цркви, тај ће се повиновати Самом Христу, а ко се не повинује и одбаци је, тај одбацује Самог Господа. Ако ко "Цркву не послуша, да ти буде, као незнабожац и цариник", рекао је Сам Господ (Мат.18, 17).

Црква Христова је једна, јер она јесте једно духовно тело, има једну главу, Христа, и одушевљава се једним Духом Божијим (Ефес. 4, 4-6). Она има један циљ - да освешта људе; једно Божанствено учење, једне свете тајне. Зато се Црква распасти или разјединити не може. Од ње могу отпадати или се одељивати јеретици или расколници, али они престају да буду чланови Цркве, а Црква од тога не престаје да буде једна. Јединство Цркве обавезује све нас да "чувамо јединство духа свезом мира" (Ефес. 4, 3).

Постојање посебних поместних православних Цркава, као Јерусалимске, Константинопољске, Антиохијске, Александријске, Руске, Српске и осталих, ничим не нарушава јединство Цркве Христове. Јер су све оне удови (членови) једног тела - Једне Цркве Христове (васељенске) - сви једнако исповедају, имају општење у молитвама и св. тајнама.

Црква Христова је Света, јер је њу освештао Сам Господ Исус Христос: Његовим страдањима, Његовим Божанственим учењем и светим тајнама које је Он установио, у којима се подаје верујућима благодат Светога Духа. "Христос заволе Цркву и предаде Себе за њу, да је освети..." (Ефес. 5, 25-26).

Светост Цркве не нарушавају хришћани својом греховношћу, и они увек себе могу очистити кроз тајну покајања. А ако неко остаје не покајани грешник, тада се он, видљиво или не видљиво, одваја од Цркве.

Црква Христова је саборна. Саборност је једнодушност свих истинито верујућих, православних хришћана, потврђено љубављу Христовом и Благодаћу Духа Светога. Саборна Црква није ограничена ни пространством, ни временом, ни народом, и она обједињује у себи све истинито верујуће - из целе васељене. Зато се она још назива и васељенском.

Једна, света, саборна Црква Христова назива се још апостолском, јер је Господ њу распространио и утврдио кроз свете апостоле, а најважније, зато што Црква непрекидно и неизмењиво чува, још од апостола, своје учење и наследност (прејемство) Дарова Светог Духа кроз свештено рукоположење.

Св. апостоли, примивши дарове Св. Духа на дан Педесетнице, предавали су их затим, кроз свештено рукоположење пастирима Цркве. И сада је Црква видљиво управљена наследницима апостолским - епископима.

Видљива врховна власт у Цркви припада Васељенским Саборима. Поједини (главни) делови Васељенске Цркве су подчињени патријарсима, а мање области и градови - митрополитима, архиепископима и епископима.

Једна, света, саборна и апостолска Црква назива се још и православном, јер она, под руководством Духа Светога, неизмењено правилно и славно, чува учење Исуса Христа - правилно слави Бога.